Pazi šta želiš, šta ćeš ako ti se ispuni?

Miriše mi Nova godina na narandže i Dvojni C. Na tu jednu narandžu, neizostavni sastojak dječijeg paketića davnih sedamdesetih. Njen miris bi preuzelo sve, jedna čokolada, slani štapići, rum pločica i te sasušene napolitanke od limuna, koje niko nije kupovao tokom godine. Danas kad vidim da voće trune nepojedeno, sjetim se kako bismo mama i ja obavezno, nakon dolaska s proslave iz njene firme, otvorile paketić i tu jednu veliku sočnu mirišljavu narandžu pojele po pola. Moja djeca ne shvataju zašto smo uopšte dobijali narandžu u paketiću, zašto samo jednu i koja je čarolija bila u tom dijeljenju, u tome kako je curila niz bradu i kako smo se smijale reskom kiselkastom ukusu koji nam je skupljao oči. Pomislim na ovo počesto kad tresnu o kantu ubuđale mandarine dok ih bacam u smeće.

Ostatak teksta pročitajte OVDJE: